Шабачки шаховски клуб

Дуги низ година, радећи са ђацима, покушавам да их убедим да ће проблем или задатак који се појави пред њима бити решен ако имају идеју, чак иако не могу да се сете неке формуле или обрасца. Ако пак немају идеју, тешко да ће им помоћи све могуће формуле, употреба литературе, интернета…

Где је ту шах и како може помоћи? Шахисти често говоре да је у шаховској партији боље имати било какву идеју, па чак и погрешну, него је немати и лутати за планом.

Када започнете шаховску партију, непрестано сте у потрази за најбољим потезом, најбољим планом игре. Решавате проблем за проблемом. Како се одбранити или како напасти противничког краља? Како предвидети шта противник смера и како то осујетити? Чији ће пешак у завршници бити бржи или која је фигура на шаховском бојном пољу јача?

Кроз један такав начин размишљања шах постаје средство за решавање проблема, у пракси познат као проблем ситуације. Од потеза до потеза, непрестано се мора тражити најбоље решење, баш као и у решавању школских задатака. У зависности од настале ситуације, потребно је пронаћи најбрже и најбоље решење.

При решавању школских задатака и стицању нових знања, добар део наставних материјала усваја се закључивањем, било да је реч о индуктивном или дедуктивном начину. У шаху је слична ситуација – било да се полази од општих законитости шаховске игре, па до појединачних правила, било обрнуто.

Шах као игра представља својеврсни тренинг ума. Концентрација која је неопходна да би се једна партија одиграла на врхунском нивоу свакако је нешто што представља својеврсни квалитет и у развоју логичког мишљења код ученика. Анализа шаховске партије, где је потребно уочити погрешне потезе, помаже деци да и у свакодневном решавању задатака брже проналазе грешке, отклањају их, а временом их праве све мање, баш као и у наредним шаховским партијама. Но није све ни и искуству. Битно је да дете схвати да је лично одговорно за своје потезе, као и да прихвати последице.

Апстрактан начин размишљања примењен у шаховској партији повећава „видокруг“ приликом решавања „обичних“ проблема. Одређивање плана игре у шаховској партији може се поистоветити са алгоритамском шемом која описује решавање неког школског проблема. Наравно, постоје и мишљења која говоре да је шах, као игра која се одиграва на шаховској плочи, далеко од реалног света, па самим тим и не утиче на развој логичког мишљења. Али управо ту и лежи парадокс: што је игра даља од реалног живота, то је постигнута вредност већа!

Шта се још играњем шаха развија код деце а доприноси бољем логичком мишљењу? Стварање комбинација, тј. шаховским речником речено, комбинаторна игра свакако у огромној мери има значајну улогу. Својеврсна имагинарност, машта, креативност, интуиција, као елементи шаховске игре, и те како доприносе бољем начину размишљања, слободи приликом избора решења, као и у доношењу одлука. Упорност и истрајност које се од шахиста траже у свакој партији такође представљају огроман квалитет, који се може пресликати на небројано много ситуација у школском решавању проблема. Шах ту унапређује концентрацију и способност за решавање проблема. А ако се сегменту ове приче дода и животна филозофија да из сваке грешке треба извући поуку или, како би шахисти рекли, да ко не зна да губи, не зна ни да цени победе, онда се свакако могу извући закључци зашто је шах користан за ученике.

Као малу занимљивост наводим детаљ да је још давне 1935. године министар просвете Краљевине Југославије препоручио увођење шаха у тадашње јавне школе. Данас у свету преко 30 држава има шах заступљен у школским програмима (Русија, Кина, Шпанија, Енглеска…). У Србији је шах уведен као изборни предмет пре десетак година, али ефекти те одлуке су, нажалост, јако скромни.

Многобројна спроведена истраживања у земљама у којима је шах у оквиру образовног система показују да се умна способност боље и брже развија код деце која играју шах, него код деце која немају ову врсту тренинга ума. Уз то, анкете су показале да та деца постижу и боље резултате у школи. Експерти наводе чак пет врста интелигенције које шах развија код играча: логичко-математичку, лингвистичку, просторну, интраперсоналну и интерперсоналну!

Уместо закључка или као тема за размишљање

Шах је игра, али и живот. Од тренутка настанка, пре више од 2.000 година, па до данас, заокупља људску пажњу. Као игра у којој срећа није изражена у некој мери, већ игра која се ослања на знање и размишљање, дефинитивно може бити одлична основа за развој логичког мишљења.

Наш легендарни велемајстор Светозар Глигорић једном је рекао:
„Шах је игра са самим собом“,
а велемајстор Тартаковер:
„Увек сам помало сажаљевао човека који не зна да игра шах… Јер шах, као љубав, као музика, има моћ да људе чини срећним.“

Играјте шах!