др Аврам Јосиф Винавер
Између осталог, др Винавер је оснивач шах клуба у Шапцу, ког је основао још 1905. године.
др Лаза К. Лазаревић
Књижевник, неуролог и психијатар др Лаза К. Лазаревић док је био шеф санитета у шабачкој Војној болници, како је забележено, често је играо шах са директором Гимназије шабачке Јованом Ђорђевићем
Јован Ђорђевић (1826-1900)
Забележено је да је Јован Ђорђевић књижевник, оснивач Српског народног позоришта у Новом Саду и аутор текста химне "Боже правде", док је био директор Гимназије шабачке, често играо шах са књижевником др Лазом К. Лазаревићем, који је био шеф санитета Војне болнице у Шапцу.
Шах - четрдесет година физичке културе у Општини Шабац
Аутор: Љубиша Шормаз
Зачеци шаха у Шапцу
Захваљујући иницијативи др Аврама Винавера, синовца чувеног шаховског мајстора Симона Винавера (1838-1919), у Шапцу је још 1905. године основан шах клуб. Др Винавер је био и организатор дописног меча између шахиста Београда и Шапца. Играна је само једна партија, која није завршена, мада су у прекиду Шапчани боље стајали. Шах се тада играо већином у бројним кафанама, по кућама богатих трговаца и угледних грађана. Забележено је да су још доста раније од оснивања шах клуба „љути противници“ били др Лаза Лазаревић, тадашњи шеф санитета у шабачкој Војној болници и Јован Ђорђевић, оснивач Српског Народног позоришта у Новом Саду, који је као директор Гимназије службовао у Шапцу 1876/77. године.
Између два светска рата
Иако у међуратном периоду у Шапцу није било шах клуба, шах се играо како међу чиновницима, тако и међу радницима и занатлијама. У кафанама, у берберницама постојале су шаховске гарнитуре; познати шахисти су често играли, а око њих се окупљали „кибицери“.
Послератни период
У ослобођеној земљи почиње период обнове и изградње у коме и спортски живот буја новом снагом, оснивају се бројна спортска друштва, разни клубови. Међу њима и шах добија своје место и како хроничар тога времена каже „за ову опште народну игру и веома важну грану фискултуре влада велико интересовање, нарочито међу омладином“.
1948.
Тако је у Шапцу 7. марта 1948. године одржана Скупштина на којој је одлучено да се оснује шаховски клуб „Подриње“. Изабрана управа клуба на челу са Владом Драгутиновићем обележила је Скупштину симултанком у извођењу тадашњих шаховских мајстора Саве Вуковића и др Озрена Недељковића. Мајстор Вуковић је играо против 34 шахисте Шапца и победио резултатом 30 : 4, а др Недељковић је победио са 23½ : 3½ без пораза.
И поред великог ангажовања тадашње руководство клуба није успело да обезбеди одговарајуће просторије, тако да је први пријатељски шаховски меч одржан у просторијама Официрског дома где је шах клуб победио представнике ЈА са 9½ : 2½. Играли су:
Јовичић – Цветковић 1 : 0
Ковић – Радић 1 : 0
Јањушевски – Ђурђевић 1 : 0
Савић – Дулетић 1 : 0
Јовановић – Цветојевић 1 : 0
Драгутиновић – Михајловић 1 : 0
Грујић – Вукић 1 : 0
Николић – Татодоровић 0 : 1
Павловић – Вавик 1 : 0
Новаковић – Илић 0 : 1
Берић – Демировић 1 : 0
Јездић – Андвејев реми
Шахисти су се укључили и у екипно првенство НР Србије, а први првенствени меч одржан је у дворишту Синдикалног већа где је ШК „Подриње“ победио ШК „Јединство“ из Уба са 6 : 2 успесима Јовичића, Германа, Релића, Бањца, Шешића и Николића, а ремизирали су Жунић и Јездић. Други меч одигран је у Љигу где је побеђен ШК „Лука Спасојевић“ резултатом 4½ : 3½. Овом победом Шапчани су постали победници прве групе и квалификовали се у четвртфинале екипног првенства републике где су са ШК „Локомотивом“ из Краљева играли нерешено 4 : 4, али су због бољег успеха на првим таблама ушли у полуфинале. Гостовање у Смедеревској Паланци завршено је поразом од ШК „Јасенице“ са 5 : 3 победама Јовичића и Шешића, ремизирали су Ковић и Живојиновић, а изгубили Релић, Беловуковић, Бањац и Жунић.
1949-54.
Почетком 1949. године клуб је имао око 200 чланова а одржано је и прво појединачно првенство града на коме је победио омладинац Анте Жунић испред омладинца Ђорђа Јездића. ШК „Подриње“ се поново укључио у екипно првенство НР Србије, али су већ у првом мечу изгубили од шахиста Ваљева са 2 : 5. Немајући своје просторије, шахисти града су се полако селили у просторије ШК „Раднички“ који је у фабрици „Зорка“ Шабац имао пригодне просторије и тамо су наставили појединачну активност. Зато ни покушај обнављања рада ШК „Подриње“ у марту 1952. године није имао успеха осим победе у пријатељском мечу са ШК „Раднички“ од 9 : 3.
Организована је и заједничка симултанка против мајстора Драгутина Ђаје који је победио са 18½ : 7½. ШК „Подриње“ је на 12 табли освојио 5½ поена победама Јурића, Станковића, Дамјановића, Бојића и Лолића, као и ремијем Велендерића. ШК „Раднички“ наступио је са 14 играча и освојио само 2 поена једином победом Драгише Баштовановића и ремијима Видоја Алексића и Новаковића.
Ипак због немања одговарајућих просторија у граду замире свака организована шаховска активност. Оно мало шаховског инвентара и стручне литературе разнесено је по кућама, а нешто је склоњено на тавану Гимназије. Појединачна активност настављена је у ресторану „Гучево“. Једино су ученици Средње пољопривредне школе наставили са организованим шаховским радом. Њихова екипа: Стојанац, Караџић, Јовановић, Јанковић, Радевић, Гајић и Китаревић, редовни је победник средњошколског такмичења. На омладинском првенству града за 1954. годину победио је Јурић а тада најбољи шахиста Подриња првокатегорник Божидар Кићовић члан ШК „Гучево“ из Лознице, победио је „пољопривреднике“ у симултанци са 25½ : 4½ уз поразе са Васом Станковићем и Р. Ђукићем.
1955.
Град са око тадашњих 22.000 становника и преко 6.000 омладинаца осећао је потребу за организованим шаховским животом тако да је група љубитеља шаха образовала Иницијативни одбор који је 3. априла 1955. године на ванредној Скупштини обновио рад шах клуба под називом: „Шабачки шах клуб“. За почасне председнике изабрани су Милован Батановић, народни посланик, Радиша Вуковић, председник НОГО-а и народни херој Динко Шуркла, капетан фрегате. Стални проблем просторија привремено је решен сусретљивошћу Занатско-прехрамбеног предузећа „Подриње“ које је шахистима уступило просторије у Масариковој улици бр. 2 (на спрату, бивше Крсмановића куће и данашњег „Борова“, односно данашњег „Меркур Бет“ – прим. ур.). Договорено је да се приступи организовању обележавања јубиларних 50 година играња шаха у Шапцу.
Шаховску свечаност отворио је др Озрен Недељковић, мајстор из Београда. У пригодној симултанци велемајстор Борислав Ивков победио је Шапчане са 31 : 9. Победили су га: Лукић, Вилотић, Радивојевић, Исаиловић и Алексић, а ремизирали Јовановић, Трифуновић, Павловић, Туфегџић, Вујковић, Гашић, Милинковић и Китаревић. Мајстор др Недељковић, потпредседник Шаховског савеза Србије, победио је са 21½ : 2½ (порази од Милетића и Калауза и реми са Топузовићем). Свечаности и симултанкама присуствовао је и Живан Димитријевић – Гија, председник Шаховског савеза Србије, који је обећао сву подршку шабачким шахистима и њиховом даљем раду.
Организован рад клуба убрзо се осетио у шаховском животу града, првенствено кроз три турнира одиграна у част ослобођења Шапца. На првом је био победник Влада Лукић Чех, а следе: Живорад Јеремић, Бошко Николић и Михаило Китаревић, а на другом Михаило Божанић испред Небојше Милинковића, Васе Станковића и Јовановића. Победник трећег турнира био је Верољуб Павловић испред Миодрага Стокића, Анте Жунића и Бранислава Кнежевића. Ови шахисти освојили су и IV шаховску категорију.
Шаховски плодна 1955. година завршена је организовањем Полуфиналног првенства Југославије.
Шахисти-гости Шапца доста су допринели развоју шаха у граду, играјући симултанке. Тако је мајстор Берток са „ЈНА“ постигао 25½ : 4½, а Ђаја са Кудељаром „Думача“ 14 : 0, док је мајсторски кандидат Франолић са истим противницима био нешто „слабији“ са резултатом 14½ : 0½. Драгољуб Ћирић победио је ученике Индустријске школе „Зорка“ са 9 : 1, а мајстор Јаношевић шахисте ШШК-а и „Шапчанке“ из Шапца са 23 : 7 уз поразе од Божанића, Стојанца, Нешовића, Китаревића и Вукосављевића. Ремизирали су Џанко и Марковић.
Полуфинале првенства Југославије чланови ШШК-а обележили су организовањем „цуга“ чији је победник био Васа Станковић испред Јеремића, Милинковића и Марјановића. Играло се, у недостатку одговарајућих шаховских часовника, по систему 5 секунди за потез уз судијске команде „бели-црни“. У госте им је дошао и првак ФНРЈ велемајстор Светозар Глигорић који је ШШК победио са 36 : 4. Ремизирали су: Мирковић, Попадић, Кан, Лопичић, Томић, Петровић, Константиновић и Марјановић. И у самом клубу шахисти су били веома активни. На првом турниру за III категорију победник је био Верољуб-Веца Павловић са 9½ поена, испред Живорада Јеремића са 8½ и М. Вуковића са 7 поена. На другом турниру победио је Јово Шормаз са 8½ испред С. Вујковића са 8 и В. Драгутиновића са 7 поена.
1956.
Средином 1956. године организоване су још две симултанке. Велемајстор Александар Матановић добио је Шапчане са 17½ : 7½. Победили су га: Вилотић, Ј. Шормаз, Станковић и Стевановић, а ремизирали Павловић, Крајчиновић, Милорадовић, Срећковић, Јуришић, Тасевски и др Јовановић.
Мајстор Д. Недељковић победио је са 17½ : 3½ и поражен је од Ј. Васиљевића и Константиновића, док су ремизирали Тановић, Платиша и М. Јовановић.
Исте 1956. године у Шапцу је одржана и прва међународна симултанка у извођењу шампиона СССР-а велемајстора Марка Тајманова, који је победио заједничку екипу ШШК-а и ЈНА са 27½ : 2½. Једину победу извојевао је Миле Крајчиновић, а ремије Верољуб Павловић, Анте Жунић и Влада Лукић. Играло се у Дому ЈНА у Шапцу.
Завршетак године обележило је неколико пријатељских мечева. ШШК је победио ШК „Борац“ Кленак са 9 : 7 и 11 : 5, а изгубио од ваљевских шахиста, чланова I савезне лиге са 3½ : 4½. Лознички шах клуб „Вук Караџић“ (бивше „Гучево“) на првом гостовању у Шапцу поражен је са 7 : 5. Резултати: Јеремић – м. к. Кићовић 1 : 1, Станковић – Гинић 2 : 0, Милинковић – Јоцић 1 : 1, Николић – Деже 1 : 1, Максимовић – Велендерић 0 : 2 и Трифуновић – Филиповић 2 : 0.
1957.
Годишња Скупштина ШШК-а за 1957. годину рад клуба је оценила као врло добар. Изабрана је нова управа чији је председник био Никола Смиљанић, потпредседник Милић Мијатовић и секретар Ђорђе Вукомановић. Клуб је ускоро добио и прве другокатегорнике: Васу Станковића, Живорада Јеремића, Живана Тирића, Анту Жунића, Драгана Радаковића и Петра Туфегџића. У част 1. маја одржан је велики манифестациони меч са ЈНА који је ШШК добио са 104 : 96. Играло се у башти Дома ЈНА у Шапцу.
У току године промењена је управа клуба и за председника је изабран Верољуб Павловић, за потпредседнике Влада Лукић и Милић Мијатовић а за секретара Никола Смиљанић. За време празничних дана 3. и 4. јула у Шапцу је гостовао ШК „Партизан“ из Београда, члан I савезне лиге. Гости су победили резултатом 3 : 5. Играли су: Јеремић – м. Ракић реми, Станковић – Радић 0 : 1, Жунић – Крстић реми, Лукић – Чегаревић 0 : 1, Павичевић – Ерић 1 : 0, Вујковић – Здравковић 0 : 1, Милинковић – Дил 1 : 0, Дамљановић – Шумовић 0 : 1. Судио је мајстор Д. Ђаја.
Одиграна су и два пријатељска меча са ШК „Вук Караџић“ који је ШШК изгубио са 2 : 6 и 2½ : 5½. Шапчани су играли у саставу: Станковић, Жунић, Радаковић, Павичић, Вујковић, Шимић, Божанић и Вукашиновић. На крају године нови другокатегорници су постали: Небојша Милинковић, Влада Лукић, Миле Павичић, Јово Шормаз, Славољуб Вујковић, Бошко Николић и Јован Шимић. Најбољи „цугераш“ у 1957. био је Влада Лукић, испред Јеремића, Павичића и Вукомановића.
1958.
У 1958. години ШШК се укључио у првенство Србије победом против Дубљанског шах клуба са 7 : 1, али га је из даљих борби „избацио“ ШК „Вук Караџић“ из Лознице, резултатом 4½ : 3½. Реванш је уследио на екипном турниру у част јулских празника. Резултат је био 2½ : 1½, а играли су В. Станковић – Б. Кићовић реми, В. Лукић – М. Добровић 1 : 0, А. Жунић – Красавчић 0 : 1 и Ж. Тирић – Б. Ђукић 1 : 0. Победник турнира био је ШШК, а играли су још и ШК „Раднички“ (Зорка) Шабац и ШК „Борац“ Кленак.
1959.
Наредне 1959. године ШШК се укључио у Куп Маршала Тита, где је изгубио од ШК „Будућности“ из Смедерева са 0½ : 3½. Међутим, „вечити“ проблем просторија у току године онемогућио је рад ШШК-а. Договор да се за уступљене просторије у Синдикалном дому добију друге, није испоштован, тако да је управа ШШК-а 27. августа 1959. издала саопштење јавности у коме се каже да је Клуб приморан да прекине са радом услед немања просторија.
1960.
У 1960. години у Шапцу је активан само ШК „Раднички“ у чије се просторије у кругу фабрике „Зорка“ Шабац селе и поједини чланови ШШК-а. У граду се повремено одржавају само средњошколска такмичења, међу којима и први екипни женски турнир у част 8. марта чији је победник била Школа за медицинске сестре испред екипа Гимназије и Економске школе. На синдикалном такмичењу између 24 екипе прваци су били шахисти Народног одбора општине испред „Шапчанке“, Набавно-продајне задруге и „Будућности“. Екипа студената у саставу: Јеремић, Тирић, Савчић и Цвијановић била је друга на Сремским играма.
1961.
Почетком 1961. године ШШК добија мале и нехигијенске просторије у Масариковој улици бр. 5 (раније посластичарница „Сложна браћа“, данас кафе „Протина кућа“ прим. ур.) које су биле без воде и основних санитарних уређаја. Ипак, и у таквим условима шахисти настављају с радом. Играју се бројни брзопотезни турнири на којима побеђују Живан Тирић и Небојша Милинковић. У јуну 1961. године одржана је годишња Скупштина ШШК-а а клуб је тада имао 150 чланова. За председника је поново изабран Верољуб Веца Павловић а за потпредседника Живан Тирић. Клуб се поново укључује у екипно првенство Србије и побеђује ШК „Колубару“ из Лазаревца са 5 : 3 али губи од јачих Лозничана са 6 : 2. За ШШК су играли: Тирић, Милинковић, Павичић, Глишовић, Јевремовић, Марковић, Бајевић, Кузмановић, Поповић и Урошевић. Година је завршена победом ШШК-а над екипом „ЈНА“ у част Дана Армије са 8 : 2.
1962.
У 1962. години организовано је масовно такмичење у Купу Маршала Тита уз учешће 155 екипа (из Лознице 139 а из Шапца 16). У полуфиналу, ШШК је изгубио са 1½ : 2½ од ШК „Вискозе“ Лозница. У току године сем неколико брзопотезних турнира (на којима побеђују Михаило Китаревић и Живан Вирић) ШШК је био доста неактиван што је навело Ж. Тирића да пређе у знатно активнији и бољи лознички клуб.
1963.
Почетак 1963. године обележен је двема симултанкама у сали новог Дома ЈНА. Мајстор Драгољуб Јаношевић победио је са 27½ : 2½ с поразима од Јове Шормаза и Стеве Милетића (ЈНА), док је Ђорђе Вукомановић ремизирао. Велемајстор Александар Матановић добио је Шапчане са 16 : 5. Победили су га Васа Станковић и Живан Тирић, а ремизирали: Спремић, Ђурић, Стојановић, Јевремновић , Колаковић и Недић. У Купу је ШШК поново изгубио од лозничких шахиста „Вискозе“ са 3½ : 0½, а у квалификацијама за Српску лигу од ШК „Лозница“ са 2½ : 5½. Ослабљени ШШК (у Лозницу су прешли Јеремић и Јевремовић) у екипу је уврстио први пут двојицу талентованих пионира Зорана Гајића и Милана Николића. Клуб је напустио и отишао у Пулу Михаило Китаревић. Слабу активност клуба потврдила је и годишња Скупштина на којој је нова управа са председником др Душаном Милошевићем обећала у даљем раду бољу и ширу активност. За почасног председника изабран је Верољуб Павловић. У оживљавању шаха доста је помогла и симултанка велемајстора Светозара Глигорића одржана у част Дана армије на 40 табли. Велемајстор је победио са 29½ : 10½ изгубивши од Величка Бекића, Лазара Вићентића, Милорада Кнежевића, Живадина Вукосављевића и Ивана Николића.
1964.
Договорена шира и јача активност клуба већ је у 1964. години дала добре резултате. Одржано је екипно првенство Шапца за пионире, а код омладинаца добре резултате имају Милан Радовановић, Љубиша Шормаз и Лазар Вићентић који су на симултанци једини победили интернационалног мајстора Милунку Лазаревић. Код пионира најбољи је био Зоран Гајић који је заузео IV место на пионирском првенству Србије, а видно су напредовали и Милан Николић и Милорад Кнежевић. Сениори су играли у Купу и постигли добре резултате: ШШК – ШК „Вискоза“ Лозница 4 : 0, ШК „Лозница“ – „Декор“ 2½ : 1½ и у финалу ШК „Лозница“ – ШШК 2½ : 1½. На синдикалном такмичењу победила је „Зорка II“ Шабац испред „Зорке I“ Шабац и екипа Општине Шабац, „Декора“, Економске школе и Гимназије. Сениорско првенство ШШК-а добио је др Душан Милошевић испред Јована Шимића и Зорана Гајића, који је на Омладинском првенству Србије заузео треће место. Крајем године чланови ШШК-а први пут учествују на традиционалном брзопотезном првенству листа „Глас Подриња“ на коме поново побеђује м. к. Божидар Кићовић. Најбоље пласирани такмичари ШШК-а били су Иван Николић (четврти) и Зоран Гајић (осми).
1965.
У 1965. години ШШК је поново у финалу Купа изгубио од ШК „Лознице“ са 3 : 1, пошто је претходно истим резултатом победио II екипу Лозничана. Коначно, 10. октобра шахисти Шапца добијају лепе и одговарајуће просторије у Дому омладине „Вера Благојевић“ (данашњи Културни центар, прим. ур.) који је за ту прилику покровитељ „цуга“ чија прва места освајају омладинци Милан Николић и Зоран Гајић испред ветерана Ђорђа Вукомановића.
1966.
Са новим просторијама, поред масовности чланства, 1966. година доноси и квалитет. На јуниорском првенству клуба заједнички су победили омладинац З. Гајић и др Милошевић са 11½ испред М. Радовановића 11, И. Николића 10½, М. Кнежевића 9, М. Николића 7½, Д. Полића 7½, С. Радивојевића итд. који ће чинити окосницу будуће екипе ШШК-а.
Играњем у Купу Маршала Тита, Шапчани „гладни“ победа нижу успех за успехом. Побеђена је ШК „Вискоза“ из Лознице са 2½ : 1½ (др Милошевић – Д. Кићовић 0 : 1, Гајић – Красавчић реми, М. Николић – Глигорић 1 : 0, В. Лукић – Цветиновић 1 : 0), и у финалу општине ШК „Коцељева“ са 3 : 1. У Шапцу су катастрофално поражени Ваљевци са 4 : 0 (др Милошевић – Гвозденовић 1 : 0, Гајић – Стојаковић 1 : 0, Станковић – Спасојевић 1 : 0 и И. Николић – Вујић 1 : 0). У наставку Купа следи 2 : 2 са ШК „Тимочанином“ из Књажевца и пласман у полуфинале Србије, где губе са 1½ : 2½ од веома јаке екипе ШК „Раднички“ из Крагујевца која је играла са три мајсторска кандидата и једним првокатегорником. Резултати: др Милошевић (II) – Спасојевић 0 : 1, В. Станковић (III) – Димитријевић реми, И. Николић (III) – П. Милићевић (I) 1 : 0.
У квалификацијама за улазак у Српску лигу, ШШК побеђује ШК „Борац“ Уб са 7 : 1, ШК „Колубару“ Лазаревац са 5: 3 и Ваљевски шах клуб са 4½ : 3½. Као екипни првак Среза Ваљево, ШШК се пласирао у Српску лигу што је у историји клуба највећи такмичарски успех. Остварили су га: др Милошевић, З. Гајић, В. Станковић, В. Лукић (једини из „старе“ гарде), М. Кнежевић, М. Радовановић, М. Николић, И. Николић, Љ. Шормаз и М. Стокић. Зоран Гајић као омладински првак Среза Ваљево учествује на омладинском првенству Србије где је био десети, док пионир Раде Урошевић (14 година) осваја титулу пионирског првака Србије.
Мада су већ постали српсколигаши, одлуком Шаховског савеза Србије, Шапчани добијају још једног противника – екипу Аранђеловачког шах клуба кога као гости побеђују са 4½ : 3½ а у Шапцу играју 4 : 4. На старту Српске лиге ШШК губи од „вечито неугодних“ Лозничана са 2½ : 7½ (Б. Кићовић – М. Радовановић 1 : 0, Камишалић – др Милошевић 1 : 0, Д. Кићовић – И. Николић 1 : 0, Ђукић – Гајић 0 : 1, Красавчић – Лукић 1 : 0, Лукић – Полић 1 : 0, жене: С. Марковић – Д. Васић 1 : 0, Д. Јекић – Р. Протић 1 : 0, омладинци: Цветиновић – М. Петровић 0 : 1, Нинковић – М. Николић реми). У наставку такмичења као гости побеђују Пожаревачки шах клуб резултатом 5½ : 4½, у Шапцу са Крушевачким шах клубом резултат је 5 : 5, док Зајечарски шах клуб побеђује ШШК са 6 : 4. Пред почетак меча чланови ШШК-а су се минутом ћутања опростили од трагично преминулог председника клуба Момира Ђумића. Наредно гостовање у Прибоју завршава се катастрофално за ШШК. Мада су Шапчани на меч пошли дан раније, због двоструког квара на превозном средству, стижу са 10 минута закашњења и по одлуци Шаховског савеза Србије губе контумацијом што значи аутоматско испадање из Српске лиге. Победник лиге ШК „Лозница“ упућује протестно писмо Шаховском савезу Србије, које потписују сви чланови екипе са председником клуба Миком Поповићем, и у коме се тражи да ШШК остане у лиги, односно да му се омогући да одигра накнадни меч са ШК „Фапом“ из Прибоја. Савез налази компромисно решење, проширује лигу у којој ШШК остаје. За екипу су још играли: Милан Петровић (3½ поена из 4 партије), Љубица Гојкић и омладинци Милорад Кнежевић и Раде Урошевић.
На традиционалном „цуг“ турниру „Гласа Подриња“ у Бањи Ковиљачи, чији је победник био Драган Кићовић (I) из ШК „Лозница“, Шапчанин Иван Николић поделио је 3. и 4. место са м. к. Божидаром Кићовићем, што му је, уз раније успехе, омогућило уврштење на листу најбољих спортиста Подриња за 1966. годину.
1967.
Играјући 1967. године у Српској лиги, која мења име у лику уже Србије, Шабачки шах клуб је победама против ШК „Велимир Маркићевић“ из Мајданпека са 6 : 4, Крушевачког шах клуба са 5½ : 4½ и ШК „Слоге“ из Краљева са 6½ : 3½, нерешеним играма са Зајечарским шах клубом и ШК „Фапом“ из Прибоја, као и поразима од Пожаревачког шах клуба са 4½ : 5½ и ШК „Електричар“ из Лесковца са 2 : 8 – изборио опстанак у лиги. За ШШК су играли: Бранко Станојевић (мајстор ФИДЕ члан ШК „Срем“ из Сремске Митровице), др Милошевић, З. Гајић, Ј. Шимић, Ж. Тирић (вратио се у ШШК), Д. Глишовић, М. Петровић, М. Стокић, Д. Николић, В. Станковић, В. Лукић, Ђ. Вукомановић, Д. Полић, М. Кнежевић, М. Николић, П. Филиповић, Р. Урошевић и Митрић; жене: Љубица Гојкић, Ратка Јаковац и Раденка Протић. У Шапцу је гостовао и клуб слепих шахиста ШК „Напредак“ из Београда, предвођен прваком Југославије Ђукановићем, и изгубио од ШШК-а са 5½ : 4½. Крајем године одржан је први „Меморијални турнир Момира Ђумића“, чији је победник био Васа Станковић испред Ивана Николића. Они су освојили прве категорије. Омладински првак среза Ваљево Зоран Гајић на омладинском првенству Србије поделио је од 6. до 8. места а победник је био Љубомир Љубојевић.
1968.
Годишња Скупштина ШШК-а, која је одржана у фебруару 1968. године, констатовала је да клуб има око 200 чланова, већином омладинаца. Оформљена је веома млада такмичарска екипа у којој се посебно истичу: Зоран Гајић, Милан Петровић, Драгољуб Николић, Милорад Кнежевић, Раде Урошевић, Митрић, Милан Николић, Ратка Јаковац и Раденка Протић. За председника је изабран Коста Пејчиновић, судија из Шапца.
Такмичарска сезона у лиги уже Србије почела је успешно за ШШК. Побеђене су екипе ШК „Будућност“ из Пећи са 6 : 4, Зајечарски шах клуб са 6 : 4 и ШК „Фап“ из Прибоја у прва три кола, затим су уследили порази од ШК „Бор“ са 2 : 8, Ваљевског шах клуба 4½ : 5½, ШК „Слоге“ из Краљева са 4 : 6 и ШК „Лозница“ са 3½ : 6½. Због неангажовања руководства клуба и неактивности чланова екипе, ни нерешен резултат са ШК „Каблови“ из Светозарева (данашња Јагодина, прим. ур.) није спасао ШШК од испадања из лиге. За екипу су играли: И. Николић, др Милошевић, Ж. Тирић, М. Филиповић, Д. Глишовић, В. Лукић, Љ. Пауновић, Љ. Шормаз, В. Станковић, С. Радивојевић, З. Гајић; жене: Љ. Гојкић и Р. Протић, као и омладинци: М. Кнежевић, Митрић, П. Филиповић и Р. Урошевић.
1969.
Играјући у квалификацијама за улазак у лигу уже Србије ШШК је за противника имао Крушевачки шах клуб кога је у Шапцу победио са 4½ : 3½ а у Крушевцу изборио нерешен резултат. У лиги је наступала скоро иста екипа и уз исте проблеме некако обезбедила опстанак у лиги за такмичарску сезону 1969. године.
1970.
Са променљивим резултатима ШШК игра и у 1970. години. Порази од Крушевачког шах клуба 4½ : 5½, ШК „Слоге“ из Краљева 3½ : 7½ и ШК „Мин“ из Ниша са 4½ : 5½ у многоме су ублажени победом у Зајечару што је омогућило ШШК-у 8. место од 12 екипа. Посебно су добро играли: Раденка Протић (7½ поена из 10 партија), омладинац Боривоје Божанић (са 7 из 10), Живан Тирић (5 из 6), осредње В. Станковић и М. Радовановић са 3 поена из 6 партија, А. Стојанац (3 / 8), М. Кнежевић (3 / 10), Д. Полић (2½ / 4) и Љ. Гојкић (2½ / 6). Играли су и Д. Глишовић, З. Гајић, др Милошевић, М. Николић и Р. Урошевић. Први пут су наступали млади Петаковић и омладинка Зорица Љуштина.
1971.
Активност у 1971. години започела је првенством клуба. У до тада најјачој конкуренцији једног првокатегориника и 11 другокатегорника убедљиво је победио др Душан Милошевић са 9½ поена испред Андрије Стојанца (обојица освојили прве категорије) и Љубише Шормаза са 8½ поена. Одигран је и турнир победника ранијих брзопотезних првенстава на коме је „најбржи“ био Љубиша Шормаз испред Илића, Ђ. Вукомановића, З. Гајића и М. Радовановића, а победник пионирског првенства града постао је Милан Симоновић, ученик ОШ „Ната Јеличић“ Шабац. У финалу Купа играле су екипе „студената“ и МЗ „Камичак“ Шабац: М. Николић – Ј. Шимић реми, Ж. Тирић – Г. Симоновић 1 : 0, Љ. Пауновић – В. Лукић реми и М. Васић – К. Пејчиновић 0 : 1. Победа Ж. Тирића омогућила је екипи Дома омладине „Вера Благојевић“ учешће на шаховском фестивалу у Пули.
На годишњој Скупштини за председника је изабран инж. Милош Црвенчанин, за потпредседника Андрија Стојанац а за секретара Живан Тирић. Управа клуба доста је учинила на активности унутар клуб, тако да је одлучено да ШШК због нагомиланих финансијских проблема иступи из лиге уже Србије.
1972.
У таквој ситуацији управа клуба је одлучила да највећу пажњу посвети унутрашњој активности. На првенству за 1972. годину победио је Мирослав Штимац испред Б. Божанића, М. Радовановића, Љ. Пауновића и Палдрмића. На турнирима за II категорију најбољи су били: Д. Полић, П. Радовановић, Јован Радојчић, Б. Николић, З. Гајић, С. Јевремовић, Д. Глишовић, Д. Крсмановић, Ж. Тирић, С. Топаловић, Рибић, Новаковић, Лазић, П. Лазовић и омладинац Слободан Ковачевић (касније мајстор ФИДЕ и члан ШК „Црвена звезда“ Београд). На омладинском првенству Србије први пут су учествовали Драгољуб Николић и Раденка Протић, пласиравши се у средини турнирске табеле. Екипа ШШК-а играла је у Купу изгубивши од ШК „Слобода“ из Чачка резултатом 1 : 3, док је у новоформираној II лиги уже Србије освојила прво место и пласирала се у I лигу уже Србије. На крају године, клуб је имао око 500 уписаних чланова, од којих су 400 било омладинци и пионири.
1973.
Годишња Скупштина ШШК-а за 1973. годину веома је повољно оценила активност у клубу. Захваљујући ангажовању З. Гајића и Ж. Тирића, одржано је 25 турнира за IV категорију, 13 турнира за III категорију и 7 за II категорију, тако да је почетком 1973. године клуб имао два првокатегорника, 27 другокатегорника, 75 играча III категорије и 113 четвртокатегорника. За председника клуба изабран је др Душан Милошевић, за потпредседнике Бошко Николић и П. Новковић, а за секретара З. Гајић. На првенству клуба изненадио је Пантелија Миловановић који је постао првак испред Д. Николића, З. Гајића, А. Стојанца и Б. Николића. Играњем на отвореном првенству Југославије од 10. до 25. фебруара у Сутомору, 23-годишњи Зоран Гајић је из 13 партија освојио 7½ поена и тако постао први мајсторски кандидат у Шапцу.
На такмичењу I лиге уже Србије ШШК је изборио опстанак у лиги следећим резултатима: са Пожаревачким шах клубом 3 : 7, ШК „Борцем“ из Параћина 6 : 4, ШК „Смедеревом“ 4½ : 5½, ШК „Слогом“ из Краљева 3½ : 6½, чачанским „Борцем“ 4 : 6, ШК „Грделицом“ 9½ : 0½ и ШК „Железничар“ из Ниша 5½ : 4½. За екипу су играли: З. Гајић, др Милошевић, Б. Божанић, М. Николић, З. Томић, В. Станковић, П. Миловановић, Б. Николић, Ђ. Вукомановић, А. Стојанац, Д. Глишовић, Д. Полић, М. Радовановић, А. Захар; жене: Р. Протић, Љ. Гојкић и др М. Шешић, као и омладинци: Д. Николић и С. Ковачевић (који је био најуспешнији).
1974.
Захваљујући веома широкој шаховској активности у Подрињу које је имало 1.273 регистрована играча, ШК „Лозницу“ у Јединственој квалитетној лиги Србије, Шабачки шах клуб у I лиги уже Србије и Дубљански шах клуб у II лиги уже Србије, ШК „Мачву“ из Богатића, ШК „Младост“ из Мачванског Прњавора и ШК „Будућност“ из Поцерског Добрића – на састанку коме је председавао генерал Милош Зекић, председник Шаховског савеза Србије и у чијем раду су учествовали потпредседници М. Молеровић и М. Павловић, као и Михајло Божанић, председник СО Шабац и Јово Шормаз, председник ОК ССРН Шабац, одлучено је да седиште новооснованог Подрињског регионалног шаховског одбора буде у Шапцу. За председника је изабран Бошко Николић из ШШК-а, за потпредседника Пера Ђурковић из Дубља, а за секретара Зоран Гајић. Одбор се одмах укључио у шаховски живот клубова и организовао такмичење у Купу региона у чијем је финалу ШК „Лозница“ победила ШШК са 2½ : 1½. Организовано је првенство основних школа на коме је победила ОШ „Лаза Лазаревић“ из Шапца испред ОШ „Добросав Радосављевић Народ“ из Мајура и ОШ „Ната Јеличић“ из Шапца. Најбољи су учествовали на пионирском првенству Србије где је Бобан Милетић поделио 9-11. место а Мирослав Мисојчић 21. место. ШШК је био веома успешан у I лиги уже Србије за 1974. годину. Побеђени су шахисти краљевачке „Слоге“ са 5½ : 4½, „Слободе“ из Чачка са 8½ : 1½, шахисти Ужичке Пожеге са 5½ : 4½, „Спартака“ из Љига 7½ : 2½, тако да су Шапчани први пут били у врху табеле на 5. месту.
1975.
Успешан је био и почетак такмичења у 1975. години у новоформираној Српској лиги – група запад, тако да пораз од традиционално бољих Лозничана од 3½ : 6½ није много утицао на пласман. Појединачни резултати: Б. Кићовић – Д. Николић реми, Јанев – Б. Николић реми, Красавчић – др Милошевић 1 : 0, Гинић – Станковић 1 : 0, Лукић – Радовановић реми, Вукомановић – М. Николић 1 : 0, Јокић – Р. Протић 1 : 0, Бркић – М. Шешић 1 – 0, Тојагић – Мисојчић 0 : 1, Марковић – Гаврић 0 : 1. Међутим, иако су у последње коло ушли са 3½ предности испред ШК „Лознице“ и ШК „Слободе“ из Титовог Ужица (данас Ужице), Шапчани су катастрофално изгубили од ШК „Слоге“ из Краљева са 2 : 8 и испали из Српске лиге.
1976.
Морало се кренути из почетка. Играње у 1976. години у шабачкој зони за екипу ШШК-а није представљало већи проблем, пошто му екипе у том рангу нису биле дорасле.
1977.
Са нешто већим проблемима ШШК је успео да у квалификацијама за улазак у Српску лигу – запад, које су одржане 1977. године у Пријепољу, врати статус српсколигаша. У таквој ситуацији велики допринос дао је председник клуба Степан Арсеновић.
1978.
Имајући таква искуства из протекле две године, за такмичења у 1978. години ШШК се много озбиљније припремио, тако да је учешће у Купу одмах донело прве и одличне резултате. Резултати Купа, четвртфинале: „Зорка II“ Шабац – „Вискоза II“ Лозница 4 : 0, ШШК I – „Вискоза I“ Лозница 2½ : 1½, ШК „Лозница“ – ШК „Клупци“ 2 : 2, „Зорка I“ – ШК „Осечина“ 1 : 3; полуфинале: ШК „Осечина“ – „Зорка I“ Шабац 1 : 3, ШШК – ШК „Лозница“ 2 : 2 (др Милошевић – Б. Кићовић реми, А. Стојанац – Красавчић реми, М. Мисојчић – Митровић 1 : 0, П. Радовановић – Јанев 0 : 1). Шабачки шаховски клуб тада је први пут успео да у званичним такмичењима претекне Лозничане (као додатни критеријум рачунала се победа на јачој, трећој табли) и у финалу се састао са екипом „Зорка I“ Шабац: др Милошевић – Вујовић 1 : 0, Стојанац – Шимић 1 : 0, Мисојчић – Пантелић 1 : 0 и П. Радовановић – М. Радовановић 1 : 0.
Као победник Купа региона ШШК се пласирао за финале Србије што је представљало до тада највећи успех шабачких шахиста.
У такмичењу Српске лиге – запад клуб је постигао следеће резултате: ШШК – ШК „Слобода“ Чачак 3½ : 6½, ШШК – ШК „Бајина Башта“ 6 : 4, ШШК – ШК „Прва петолетка“ Трстеник 4 : 6, ШШК – ШК „Аранђеловац“ 6 : 4, ШШК – ШК „Младост“ Лучани 3½ : 6½, ШШК – ШК „Напредак“ Крушевац 6½ : 3½. Екипа ШШК-а у саставу: Д. Николић, др Милошевић, А. Стојанац, М. Радовановић, П. Радовановић, М. Васић, С. Вукашиновић, А. Богићевић, Ђ. Вукомановић, Б. Николић; жене: Љ. Гојкић, др М. Шешић и З. Љуштина; омладинци: М. Мисојчић и Б. Милетић – успела је да освоји 7. место у лиги.
1979.
Активност у 1979. години започела је организовањем масовне шаховске делатности. У организацији Општинског већа Савеза синдиката из Шапца и Општинског савеза за спортску рекреацију „Партизан“ из Шапца одржане су РСИ у шаху уз учешће 15 екипа. Победник је била „Зорка“ Шабац испред „Изградње“ Шабац, Педагошке академије, „7. јула“ Шабац, РО „Драган Срнић“ Шабац, Водопривредне организације „Подриње“, „Произвођача“, Основне банке, СДК-а итд.
На симултанци против Драшка Велимировића, коју је велемајстор добио са 25½ : 6½, победили су Коста Пејчиновић (ШШК) и Раденко Мешковић (ГРО „Рад“ Београд), а ремизирали: Новаковић, Јовановић, Ранковић, Савић, Николајевић, Гашић, Кецман, Радовановић и Поповић.
На омладинском првенству града (Шапца) победио је Драган Мишић (из ШШК-а) испред Драгана Савића и Драгана Митровића. Победник првенства за жене била је Љубица Гојкић испред Јасне Савић и Снежане Петровић. Сениорско првенство клуба (на коме поново нису учествовали најбољи), добио је Миладин Радовановић испред Рајка Пејановића, Јове Шормаза, Петра Јовановића, Слободана Ранковића итд.
У прво коло Српске лиге – запад ШШК је ушао са већ пословичном неозбиљношћу, пошто на меч са ШК „Лозница“ нису донете такмичарске књижице. Такав пропуст доносио је пораз без борбе и аутоматско испадање из лиге. Ипак, захваљујући интервенцији капитена Лозничана Божидара Кићовића меч је игран и завршен је поразом ШШК-а од 3½ : 6½. Ни у наредним мечевима ШШК није играо боље, поражен је у Шапцу од ШК „Гоч“ из Врњачке Бање са 4½ : 5½, затим катастрофално у Новом Пазару 3 : 7, у Убу са 4 : 6, у Шапцу од ШК „Младост“ из Лучана са 4½ : 5½, што је довело до поновног испадања из Српске лиге.
1980.
У 1980. години ШШК се такмичио у зонској лиги Подрињско-колубарског региона која је имала 12 екипа подељених у две групе. У првој је ШШК био убедљиво први испред ШК „Борац“ из Лешнице, ШК „Владимирци“, ШК „Будућност“ из Добрића, Дубљанског шах клуба и ШК „Дрина“ из Црне Баре, док је у другој победник био ШК „Спартак“ из Љига. У оба сусрета, екипа ШШК-а у саставу: Д. Николић, Ј. Шимић, Б. Николић, П. Радовановић, М. Радовановић, др Милошевић, Д. Мишић, М. Васић, Д. Савић, А. Стојанац и З. Урошевић победила је шахисте из Љига са 4½ : 3½ и 6 : 2 и пласирала се у Српску лигу – запад.
1981.
Такмичење у сезони 1981. није донело значајније успехе Шабачког шаховског клуба, који се, ипак, просечним резултатима одржао у Српској лиги – запад.
1982.
Годишња Скупштина клуба за 1982. годину разматрала је активност у протеклим годинама и закључила да само организованим радом међу младима ШШК може оформити екипу која би постизала одговарајуће резултате у Српској лиги. Посебно је договорено да се више ради у акцији „Шах у школе“ која је у Шапцу захваљујући Живану Ћорилићу, директору ОШ „Стојан Новаковић“ постизала видне резултате. За председника Председништва клуба изабран је Јово Шормаз, а за секретара Милан Васић.
У 1982. години започиње видан и сталан успон квалитета ШШК-а, који у Српској лиги – запад ређа победу за победом. Побеђене су екипе ШК „Севојно“ са 6 : 4, ШК „Инекс-Соколица“ из Пријепоља са 6½ : 3½, ШК „Владимирци“ са 7½ : 2½, ШК „Нови Пазар“ са 6½ : 3½, ШК „Борац“ Уб са 7 : 3, ШК „Слобода“ Чачак са 9½ : 0½ и само нерешен резултат 5 : 5 са ШК „Младост“ Лучани као и традиционални пораз од ШК „Лозница“ са 3½ : 6½, омогућио је лозничким шахистима освајање првог места за само пола поена испред ШШК-а. За ШШК су играли: мајсторски кандидат Драгољуб Николић, Мирослав Мисојчић и Љубиша Шормаз, првокатегорници Петар, Милан и Миладин Радовановић и Јован Симић, омладинци Драган Мишић и Зоран Урошевић и жене Петровић, Снежана Мићић, Раденка Водопија и Фатима Рамић.
У част Дана ослобођења Шапца одигран је брзопотезни турнир чији је победник млади мајсторски кандидат Мирослав Мисојчић са 17 поена, испред ветерана Ђорђа Вукомановића са 14 и Јована Шимића са 13½, омладинаца Драгана Мишића и Зорана Урошевића са 11½ итд. На отвореном првенству Шапца заједнички су победили мајсторски каднидати Љубиша Ненадовић (Владимирци) и Мирослав Мисојчић, док је женско првенство убедљиво добила Раденка Водопија. Крајем године у оквиру акције „Шах у школе“ ШШК је организовао пионирско првенство ученика основних школа. Тања Пантелић победила је у конкуренцији старијих пионирки, пионирке победнице биле су и Милена Грбић и Сузана Суботић, а код пионира Дејан Павловић. За учеснике је организована симултанка са интернационалим мајстором Амалијом Пихајлић, коју је победила Јелица Глигорић, а са интермајстором Сашом Величковићем ремизирали су Александар Миловановић, Јовица Радовановић и Милан Митрић.
1983.
Новогодишњим брзопотезним првенством 6. јануара 1983. године, започиње још једна успешна сезона ШШК-а. Победник је био Љубиша Шормаз испред Мирослава Мисојчића и Миладина Радовановића, који је у марту на Радничком првенству Србије испунио услове за титулу мајсторског кандидата. У акцији „Шах у школе“ одржано је екипно првенство шабачких основних школа. Најбоља пионирска екипа била је ОШ „Милева Косовац“ испред ОШ „Селе Јовановић“ и ОШ „Небојша Јерковић“ а код пионирки ОШ „Селе Јовановић“ испред ОШ „Вук Караџић“ и ОШ „Стојан Новаковић“.
На симултанци интернационалног мајстора Антонине Драгашевић пионири су постигли четири ремија а једину победу постигао је пионир Бане Лазаревић. Интермајстор Никола Караклајић добио је све 24 партије.
У регионалном такмичењу за Куп Маршала Тита које је организовао ШК „Лозница“ у Бањи Ковиљачи, победила је екипа Ваљевског шах клуба. Са свих 5 победа најуспешнији шахиста био је м. к. Мирослав Мисојчић, који је у дербију ВШК – ШШК 2 : 2 победио ваљевског мајстора ФИДЕ Владимира Костића (данас велемајстор).
У Бањи Ковиљачи одржано је и регионално појединачно првенство, чији је победник био м. к. Драган Илић (из ШШК-а) испред м. к. Драгољуба Николића (ШШК) и Животе Кикановића (ШК „Лозница“), који су се пласирали у финале Србије. Код жена, најбоља је била Фатима Рамић (ШШК) испред Сузане Суботић (Владимирци) и Јасмине Мијић (ШК „Лозница“).
На омладинском првенству Србије играле су Снежана Мићић (6. место) и Фатима Рамић (7. место). Прва је потврдила, а друга освојила II категорију. Одличне резултате ШШК показује у Српској лиги – запад. Побеђене су екипе чачанске „Слободе“ са 5½ : 4½, ШК „Нови Пазар“ са 6 : 4, прибојски „ФАП“ са 7 : 3, Осечински шах клуб са 7 : 3, сјеничка „Младост“ са 7 : 3 али порази против ШК „Севојно“ и ШК „Воћар“ из Ужичке Пожеге доводе ШШК на треће место иза ових екипа. За ШШК су играли: Д. Илић, Д. Николић, М. Мисојчић, Љ. Ненадовић, П. Радовановић, Љ. Шормаз, М. Васић, М. Радовановић, С. Вукашиновић, на женским таблама: С. Мићић, Ф. Рамић, Р. Водопија и В. Малешевић а на омладинским: Д. Мишић, З. Урошевић, Ж. Радовановић и Ж. Лазић.
На турниру у част Дана ослобођења Шапца победник је био м. к. Љубиша Ненадовић, испред П. Радовановића, М. Радовановића и Д. Јовановића, док је на женском такмичењу победила Соња Новаковић, члан ШК „Лознице“, испред В. Малешевић, Р. Водопије, С. Мићић и Ф. Рамић (све из ШШК-а). Снежана Мићић је учествовала на сениорском женском првенству Србије у Великом Градишту где је освојила 9. место и I категорију. У оквиру акције „Шах у школе“ у тој години били су победници: најбоља млађа пионирка Тања Пантелић, код млађих пионира најбољи је био Горан Теодоровић, а код старијих пионирки Муневера Рамић, која је победила и на Регионалном пионирском првенству испред Соње Новаковић. На истом такмичењу најбољи пионир био је Јовица Радовановић (ШШК) испред Ваљевца Параментића, Љижанина С. Јовановића и Александра Миловановића из Прњавора.
1984.
Новогодишњи брзопотезни турнир 1984. године заједнички су добили Петар Радовановић и Драган Савић, а крајем јануара одржан је и први Меморијални турнир „Живан Тирић Тирке“, игран у спомен на рано преминулог Живана Тирића (1982. године), једног од најбољих шахиста Шапца свих времена. На Меморијалном турниру чији су учесници били просветни радници Шапца убедљиво је победио др Душан Милошевић, професор Више пољопривредне школе, испред Јована Јовановића. Млада Шапчанка Муневира Рамић учествовала је на пионирском првенству Србије, заузевши врло добро 4. место, тако да се квалификовала за шампионат Југославије. Отворено првенство Шапца убедљиво је добио тада најбољи шабачки шахиста м. к. Драган Илић, испред Љ. Ненадовића, који је повратио титулу м. к. Даље су следили: м. к. М. Радовановић, м. к. Николић, Ј. Шимић (I), м. к. Мисојчић итд. Млада Снежана Мићић играла је на београдском турниру у част 8. марта где је освојила титулу женског мајсторског кандидата, и тако постала прва шахисткиња са тим звањем у Подрињу. У Купу Маршала Тита Подрињско-колубарског региона, који је одржан у Крупњу, победила је екипа Ваљевског шах клуба. Шабачки шахисти, који су први пут победили ШК „Лозница“ и то са 4 : 0, заузели су друго место. Са Ваљевцима су играли нерешено 2 : 2 по таблама: мајстор ФИДЕ В. Костић – м. к. Д. Илић реми, м. к. Певчевић – м. к. Мисојчић 0 : 1, м. к. Вујић – м. к. Љ. Ненадовић 1 : 0 и м. к. Живковић – м. к. Д. Николић реми. Због основане сумње у лажирање резултата од стране осечанских шахиста против ВШК-а, Ваљевци су одустали од игре у финалу Србије и њихово место заузео је ШШК. Шапчани су у финалу заузели 9. место а играли су са: ШК „Златибор“ из Титовог Ужица (данас Ужице) 2½ : 1½; краљевачком „Слогом“ 2½ : 1½; нишким „Вулканом“ 2 : 2; ШК „Младеновцем“ 2 : 2, а изгубили су само од прволигашке екипе београдског „Партизана“ 1 : 3. За ШШК су играли: м. к. Д. Илић (4 поена из 5 партија), м. к. Д. Николић (1½ / 4), м. к. М. Мисојчић (3 / 5), м. к. Љ. Ненадовић (1½ / 5) и првокатегорник Љ. Шормаз (0 / 1).
Појединачно првенство Подрињско-колубарског региона за 1984. годину одржано је у априлу у шабачком хотелу „Слобода“. У конкуренцији 42 учесника назив најбољег убедљиво је припао м. к. Драгану Илићу, члану ШШК-а, испред м. к. С. Илића из Богатића, м. к. Д. Николића, Љ. Шормаза (оба из ШШК-а), м. к. Д. Савића из Владимираца итд. На финалу Србије у Бору одлично је играо м. к. Д. Илић заузевши треће место иза победника ИМ Б. Дамљановића из београдске „Црвене Звезде“ и ИМ Д. Пауновића из београдског „Партизана“, док су се Д. Савић и Љ. Шормаз слабо пласирали. Титулу победнице Подрињско-колубарског региона за жене заједнички су поделиле чланице ШШК-а Фатима Рамић и Снежана Мићић, које су се и у финалу Србије високо пласирале.
Први пут у 1984. години у такмичење Српске лиге – запад, Шабачки шаховски клуб улази са добро припремљеном и хомогеном екипом, у којој влада другарство и младост. Уз веома активан рад Председништва клуба на челу са председником Јовом Шормазом и секретаром Миланом Васићем, шабачки шахисти растерећени брига око превозног средства и других финансијских проблема нижу победу за победом: ШК „Јавор“ из Ивањице победили су са 7 : 3, затим чачанску „Слободу“ са 7½ : 2½, ШК „Младост“ из Лучана 8 : 2, ШК „Нови Пазар“ 8½ : 1½, ШК „Шмит“ из Мрчајеваца 8½ : 1½, прибојски „ФАП“ 7 : 3, ШК „Инекс-Соколица“ из Пријепоља 7 : 3, ШК „Воћар“ из Ужичке Пожеге 8½ : 1½, сјеничку „Младост“ 8½ : 1½, ШК „Уб“ 5½ : 4½, уз само један нерешен резултат 5 : 5 са ШК „Елкок“ из Косјерића. ШШК за који су играли: м. к. Драган Илић, м. к. Драгољуб Николић, м. к. Мирослав Мисојчић, м. к. Љубиша Ненадовић, првокатегорници Петар Радовановић, Љубиша Шормаз, Драган Мишић, Зоран Урошевић, Душан Јовановић и Милан Радовановић, на женским таблама: м. к. Снежана Мићић и сестре Фатима и Муневира Рамић, омладинци: Јовица Радовановић, Александар Миловановић и Жељко Лазић, освојио је укупно 83 поена и први пут у историји клуба пласирао се у Квалитетну лигу Србије.
И акција „Шах у школе“ успешно је организована у 1984. години. Код млађих пионирки победила је Наташа Ристановић, најбоља старија пионирка била је Муневира Рамић, док је у конкуренцији старијих пионирка најбољи био Славиша Тадић. На Регионалном првенству победио је Александар Миловановић из Прњавора, члан ШШК-а.
1985.
Активност Шабачког шаховског клуба у 1985. години започиње у јануару организовањем Полуфиналног сениорског првенства Југославије које је одржано у хотелу „Слобода“ у Шапцу. Титулу победника заједнички су поделили интермајстори Живослав Николић (ШК „Смедерево“) и Бранко Дамљановић (ШК „Црвена звезда“ Београд). За финале Југославије квалификовао се и м. к. Роналдо Реџепагић, члан ШК „Алкалоид“ из Скопља. На брзопотезном такмичењу, на коме су поред учесника полуфинала играли и чланови ШШК-а, убедљиво је победио ИМ Б. Дамљановић са свих 17 одлучених партија.
Првенство ШШК-а за 1985. годину освојио је м. к. Љубиша Ненадовић, испред м. к. Драгољуба Николића и Драгана Мишића, који је освојио титулу мајсторског кандидата. Следили су: м. к. Д. Илић, З. Урошевић (I), м. к. М. Мисојчић, м. к. Д. Савић итд.
На екипном првенству Подрињско-колубарског региона играног у оквиру такмичења за Куп Маршала Тита у Бањи Врујци, Шабачки шаховски клуб био је победник испред Ваљевског шах клуба, којег су победили са 2½ : 1½ по таблама: м. к. Илић – м. Костић реми, м. к. Мисојчић – м. к. Тадић 1 : 0, м. к. Ненадовић – м. к. Живковић реми и м. к. Мишић – м. к. Недељковић реми. У финалу Купа Србије у Врњачкој Бањи ШШК је играо са: ШК „Кристал“ из Зајечара 2 : 2, ШК „Воћар“ из Ужичке Пожеге 1 : 3, Власотиначки шах клуб 3½ : 0½, ШК „Железничар“ из Ниша 0½ : 3½ и „Београд – ЈИК“ 0½ : 3½.
У оквиру прославе 80 година играња шаха у Шапцу, односно оснивања Шабачког шаховског клуба још 1905. године, Шапчани су у госте примили прволигашку екипу београдског „Партизана“. Одржано је неколико симултанки, велемајстор Милан Матуловић победио је раднике Фабрике шећера из Шапца са 18 : 2, уз четири ремија са Мирославом Мисојчићем, Зораном Урошевићем, главним инжењером Шећеране Душаном Јовановићем (сви чланови ШШК-а) и уредником спортске рубрике листа „Глас Подриња“ из Шапца, Богољубом Арнаутовићем. Шабачки „Зоркаши“ су ВМ Матуловићу пружили јачи отпор. Резултат је био 10 : 4. Ремизирали су: Соња и Илија Новаковић, Милан и Влада Николић, Р. Вујовић, В. Радивојевић, Ј. Шимић, П. Јовановић, Ђокић и Вуковић. Велемајстор Драгутин Шаховић одиграо је симултанку са бригадистима ОРА „Подриње-Колубара“ (забележивши 15 победа и један пораз), а затим и са житељима Мишара у оквиру прославе 179. годишњице Мишарске битке. На 11 табли забележио је 10½ поена уз један реми са Радисавом Јовановићем. Велемајстор Златко Кларић играо је са члановима ШШК-а који не играју у првој екипи. Велемајстора су победили: Миомир Јовановић, Аца Ердевички, Драгољуб Глишовић и Звонко Савић, а ремизирали Самарџић, Арсић и Урошевић.
Прва екипа ШШК-а одиграла је пријатељски меч са прволигашком екипом београдског „Партизана“ и изгубила са 4 : 9. Резултати: Илић – Матуловић реми, Мисојчић – Шаховић реми, Ненадовић – Ж. Николић 0 : 1, Мишић – Перовић реми, Савић – Д. Пауновић реми, Урошевић – Попов 0 : 1, Љ. Шормаз – Илинчић 0 : 1, Јовановић – Котевски реми; жене: С. Мићић – З. Николин 0 : 1, Ф. Рамић – Ј. Мићић 0 : 1; омладинци: Ј. Радовановић – Марковић 1 : 0, А. Миловановић – Вујичић реми и Лазић – Кучинар 0 : 1.
На заједничком брзопотезном турниру победио је Драган Илић (ком је Конгрес ФИДЕ у августу признао титулу мајстора ФИДЕ), испред ВМ Д. Шаховића и м. к. В. Попова, чланова „Партизана“.
Одиграна су и два пријатељска меча у којима је ШШК победио ШК „Зорка“ Шабац (члана Српске лиге – запад) са 12 : 2 и Владимирачки шах клуб са 13½ : 0½. Најмлађа чланица ШШК-а Муневира Рамић први пут је учествовала на пионирском првенству Југославије где је заузела 11. место, док су на сениорском првенству Подрињско-колубарског региона заједнички победници били м. к. Мирослав Мисојчић и м. к. Драган Мишић, чланови ШШК-а.
У првом мечу Квалитетне лиге Србије одржаном у Шапцу 1. септембра 1985. године, Шабачки шах клуб високо је поразио екипу ШК „Студент“ из Ниша са 8 : 2.
ШК „Раднички“ Шабац
У оквиру Спортског друштва „Раднички“ у фабрици „Зорка“ Шабац током децембра 1949. године основан је шах клуб „Раднички“. Убрзо је одигран турнир за освајање V категорије. Победили су инж. Антон Герц, Милојко Матић и Стојан Јовановић, којима је Управа предузећа уручила пригодне награде. Клуб је имао просторије на данашњем паркингу преко пута прве капије фабрике „Зорке“ Шабац, у које су често долазили чланови ШК „Подриње“ из Шапца и одигравали пријатељске мечеве. ШК „Раднички“ Шабац укључивао се у званична такмичења у оквиру првенства НР Србије, али без значајнијег успеха.
На годишњој Скупштини клуба за 1954. годину рад клуба у протеклим годинама оцењен је као веома добар. Међу 70 чланова посебно су се истицали по активности: Славољуб и Славко Томић, радници „Д“ погона и омладинци Слободан Бојанић и Јово Шормаз, а међу старијим Стојан Јовановић Цока. За председника клуба изабран је Миша Стојановић, генерални директор Фабрике, за потпредседника Видоје Алексић, за секретара Милојко Матић, а за техничког руководиоца Влада Лукић. Шахисти ШК „Радничког“ су већином играли пријатељске мечеве са другим радним организацијама, а организовали су и симултанке на којима су гостовали: др Петар Трифуновић, др Озрен Недељковић и Светозар Глигорић, а касније и велемајстори: Бора Ивков, Александар Матановић и Драгољуб Јаношевић.
Активирањем рада ШК „Подриња“ и касније Шабачког шаховског клуба рад ШК „Раднички“ се угасио, а бољи играчи прешли су у ШШК. Међу њима посебно су се истицали Јово Шормаз и Јован Шимић. Седамдесетих година шаховска активност у Фабрици организује се кроз екипно и појединачно првенство „Зорке“ Шабац по „швајцарском систему“, уз учешће већег броја радника – шахиста. Највећи број победа на првенствима имао је Јован Шимић, коме су титулу првака по једном „преотели“ Момчило Поповић и Ђорђе Панић. Миладин Радовановић био је победник за 1977. годину, 1978. поново Јован Шимић, а 1979. Радојица Вујовић (који је активан играч и дан-данас, члан ШК „Чивија“ Шабац, прим. ур.). Са рекордних 10½ поена из 11 партија у 1980. години победник је био Љубиша Шормаз, који је победио и 1981. године. Јован Шимић је победио 1982. године а три наредне године, 1983., 1984. и 1985. победио је Миладин Радовановић.
ШК „Зорка“ Шабац
Шах клуб „Зорка“ Шабац основан је 23. јуна 1982. године, а за првог председника Председништва изабран је Драгутин Кузмановић, за председника Скупштине Милан Николајевић, а за секретара Миладин Радовановић. Клуб се укључио у званична такмичења 1983. године, када је освојио треће место у лиги Региона. Наредне 1984. године ШК „Зорка“ био је победник Лиге Подрињско-колубарског региона чиме је стекао право такмичења у Српској лиги запад. Председник клуба 1985. године био је инж. Младен Попадић, а секретар Љубиша Арсеновић. Клуб је те године бројао преко 60 регистрованих играча.
About the Author
