Шабачки шаховски клуб

Некада давно, у краљевству где су шаховске табле биле веће од трпезаријских столова, живео је коњ по имену Громко а који се презивао Смислов.

Громко Смислов! Та није то био обичан коњ — Громко је био шаховски коњ, онај што скаче у „Г“ и никада не иде право. Али Громко није волео само да скаче. Он је волео да чита.

Док су други коњићи тренирали отворе и затворе, Громко је седео у сенци топа и читао књиге: 

📚 „Тајне Сицилијанске одбране“ 
📚 „Пешачки појас и како га прећи“ 
📚 „Коњи у уметности: од Леонарда до Ласкера“

Једног дана, док је шетао кроз Шабац, Громко је угледао зграду са хиљадама књига. Библиотека шабачка! Унутра је мирисало на авантуре, на мудрост, на… папир. Тамо је сазнао да постоји програм за децу — „Библишах“. Шах у библиотеци? То је било као да је неко спојио његова два највећа света.

Громко је одмах понудио своје услуге. Постао је маскота, учитељ, пријатељ. Деца су га обожавала. Уместо да само уче потезе, учила су приче. На пример:

– Зашто је краљ спор, али важан?
– Како је један пешак постао краљица? 
– И зашто коњ увек иде тамо где га нико не очекује?
– Вештица на х6.
– Топ који је побегао у шуму.
– Змај на г7.
– Краљ који је заборавио да рокира.
– Коњ који је прескочио време.

Громко је учио децу да мисле као шахисти, али и као читаоци. Да свака партија има причу, а свака прича свој потез.

И тако, уместо да одјаше у легенду, Громко је одјахао у библиотеку. Тамо је остао — не као фигура, већ као симбол. Громко је сада прави симбол игре, знања и маште. Децо, пожурите у библиотеку!