Шабачки шаховски клуб

У дну шаховске табле, на пољу е2, живео је мали пешак по имену Пеле. Био је најмањи, најтиши и најнеприметнији од свих фигура. Док су топови тутњали, краљица блистала, а коњи скакутали, Пеле је стајао мирно — корак по корак, напред, али никад уназад.

Али Пеле је имао сан. Хтео је да постане краљица.

„Али ти си пешак,“ говорили су му.

„Немаш дијаманте, нема те на насловној страни, не можеш ни у страну да идеш!“

Пеле је ћутао. Али у себи је знао: ако стигне до краја табле, нешто велико ће се десити.

Једног дана, у Библиотеци шабачкој где се играо „Библишах“, појавио се Громко — зелени коњ са наочарима и књигом у копиту. Видео је Пела како гледа краљицу на пољу д1, са дивљењем.

„Сањаш?“ упита Громко.
„Да,“ рече Пеле. „Хоћу да будем као она. Да идем где хоћу. Да браним и нападам. Да ме примете.“

Громко се насмеши. „Онда мораш да кренеш. Корак по корак. Без скокова. Без хвалисања. Само напред.“

И тако је Пеле кренуо. Прво на е3. Па на е4. Па на е5. Није било лако. На е6 га је чекао противнички коњ. На е7 — топ. Али Пеле је имао план. И веру. И Громка, који му је шапутао из библиотеке:

„Свака књига има крај. Али ти си књига која тек почиње.“

Када је стигао на е8, цела табла је ућутала. Краљ је климнуо главом. Краљица се повукла. A Пеле — мали, тихи, неприметни — постао је краљица.

Али није заборавио ко је био. Ни како је стигао. И зато је, уместо да одмах нападне, прво отишао до библиотеке. Тамо је написао књигу:

📘 „Како постати краљица (а остати пешак у срцу)“

И данас, у „Библишаху“, деца уче да сваки потез има причу. А свака прича — свој крај. Или почетак.