мк Божидар Кићовић† (1932-2014)
Директор турнира проф. Мердовић у уводној изјави подсетио је присутне на Божидара Божу Кићовића, доајена лозничког и подринског спорта, који је на Радио Подрињу уређивао и водио емисију „Спорт – музика – спорт“. Чувена емисија имала је преко 430 емисија.
Највећа шаховска победа
Што се тиче шаховског стваралаштва мк Божидара Кићовића, позната је његова бесмртна партија, победа против мађарског велемајстора Форинтоша, а која је ушла у анале југословенског и српског шаха.
Божидар Кићовић „Божа Кића“, рођен је у Лозници 1932. године, где је провео своје читаво детињство и рано младалачко доба под снажним утицајем породице и локалне шаховске заједнице.
Био је спортски новинар и шахиста. Пратио је разне спортове, али је највише волео фудбал и шах. Волели су га подједнако и фудбалери, и боксери, и шахисти. Остао је упамћен и по својим досеткама на многобројним дружењима са спортистима
Преминуо је 2014. године у својој 82. години живота. Његов рад и љубав према шаху и даље живе у сећању бројних шахиста и слушалаца у Подрињу. Да би се очувала и одржала успомена на славног Божидара Кићовића, од 2016. године у Горњој Ковиљачи на обали реке Дрине организује се пригодни Меморијални шаховски турнир „Божидар Божа Кићовић“ који сваке године окупља на десетине такмичара из земље и иностранства.
Kао трајно сећање на његов допринос спорту и медијима, једна улица у самом граду добила је његово име.
Шаховска каријера
Кићовић је деценијама наступао за Шаховски клуб „Лозница“, у ком је стекао звање мајсторског кандидата. Деценијама је представљао свој клуб на екипним такмичењима.
Имао је запажен индувидулани, турнирски учинак. Био је незаобилазни учесник готово свих јачих турнира који су одржавали у Лозници и у Подрињу. Божин успех каријере десио се 1955. године када је освојио титулу сениорског првака Србије.
У својој богатој шаховској ризници, Кићовић је забележио победе над чак шест националних првака Југославије, што га је сврстало међу најуспешније шахисте свог доба у региону Подриња. Побеђивао је велемајсторе попут Светозара Глигорића (дванаестоструки државни првак), Борислава Ивкова (три пута крунисан за шаховског краља Југославије, 1964, 1972. и 1977), Милана Матуловића (двоструки државни првак 1965. и 1967), Предрага Остојића (двоструки државни првак – 1968. и 1971), Александра Матановића (власник три пехара, државни првак Југославије био 1962, 1969. и 1978) и Божидара Ивановића (двоструки државни првак, 1973. и 1981). Божовићеве победе извојеване су у разним периодима од средине 50-их до краја 60-их година прошлог века, углавном у оквиру екипних тимских сусрета (лиге и купови) али и у оквиру републичких шампионата, те оне показују заиста висок ниво игре који је Божидар Кићовић имао у дуелу са најбољим велемајсторима свога доба.
Као комплетан шахиста, био је лауреат у избору „Гласа Подриња“ за 1958. годину, када је проглашен за најбољег спортисту Подриња што је једно од првих угледних признања за шаховске доприносе Божидара Кићовића.
Новинарска и репортерска делатност
Божидар Кићовић више деценија био је дописник спортског листа „Спорт“ за подручје Лознице и околине, извештавајући са бројних такмичара и поучавајући многе младе новинаре занату.
У локалном „Радио Подрињу“ провео је преко 30 година, током којих је водио више од 600 директних преноса спортских догађаја. Створио је, уређивао и водио култну емисију „Спорт, музика, спорт“ која је на програму „Радио Подриња“ била емитована 430 пута. Емисија је, током деценија, постала својеврсни симбол регионалног радијског извештавања.
Признања и награде
- „Златно перо“ Удружења спортских новинара Србије (УСНС)
- Награда за животно дело Удружења новинара Србије (УНС), 1982.
- Улица „Божидара Кићовића“ у Лозници