Шабачки шаховски клуб

Колико је нелогично измењено правило Шаховског савеза Мачванског округа да се такмичари у Првој и Другој мачванској окружној лиги у шаху по плочама у екипи морају ређати по рејтингу, најбоље се оцртало на мечу између СШУ „Напредак“ Рибари и ШК „Мајур“ из Мајура.

Наиме, на другој плочи играли су Слободан Калабић (шахиста „Рибара“) — Драган Ђурђевић (из „Мајура“) 1 : 0, а на трећој Нешо Васић (СШУ „Напредак“ Рибари) — Милован Мишковић (ШК „Мајур“) 0 : 1. Шаховски, шеч је био завршен победом Мајура 3½ : 2½ али је накнадно утврђено да поменуте пропозиције слагања тима по рејтингу (а не по слободној вољи припадајућег селектора шаховског клуба) играчи Мајура нису поштовали, пошто су се међусобно пермутовали тако да је Калабић заправо играо на трећој док је Мишковић одгиграо партију на другој плочи своје екипе. Наиме, капитен ШК „Мајур“ ненамерном грешком пермутовао је играче уписавши их „погрешним“ редоследом у записник, те су играчи заузели  „погрешна“ места завршивши своје партије и не примећујући „погрешан“ распоред. При томе вреди истаћи да је просечан рејтинг две спорне шаховске плоче потпуно једнак како год да се игра, затим, да су играчи окончали своје партије — али је Мајуру уписано две контумације, на обадве спорне односно „погрешне“ плоче. Јер правила каква год да су, морају да се поштују да би се избегао апсолутни хаос. Председник такмичарске комисије Шаховског савеза мачванског округа био је принуђен да донесе тешку одлуку — а она је да контумацира шахисте Мајура на 2. и 3. плочи (што је правилна одлука), тако да је свеукупан резултат овог меча измењен те је „Напредак“ из Рибара остварио укупну победу у мечу скором 3½ : 2½.

Из овог поучног примера јасно је да је правило принудног ређања екипе по рејтингу веома, веома спорно, а затим и апсурдно, нелогично и парадоксално. Ниједна екипа у свету не игра по таквом правилу, јер да оно ваља па ваљда би Међународна шаховска организација ФИДЕ прописала у читавом свету такво правило. Иначе ФИДЕ обилује правим шаховским стручњацима који су плаћени да по цео дан размишљају о регуларности екипних такмичења, спорним питањима и правилима по којима је најбоље да се игра у читавом свету. Нејасно је зашто Шаховски савез Мачванског округа не дозволи капитену сваке екипе да појединачно саставља екипу по рејтингу или по неком другом критеријуму који одговара шаховском клубу и његовом руководству (нпр. пласман на првенству клуба, напредак играча на рејтинг листи током године итд), или по најобичнијем договору са члановима екипе, како му је воља.

Парадоксалне ситуације као што је ова описана, не би се дешавале да је и у лигама Шаховског савеза мачванског округа шаховским клубовима остављено на вољу да ли ће да ређају такмичаре по рејтингу или по интерном договору, или како год.

Ваљда поједини „шаховски филозофи“ знају зашто су уопште предложили гласање (које су обављали телефонским путем, практично уцењујући клубове) о тако небулозним пропозицијама које доводе до сличних антишаховских проблема. Све то вероватно у покушају да очувају сопствене рејтинге, што поготово важи за оне шахисте који се ретко кад појављују на турнирима јер играју само екипни шах а и ушли су у године када више нису баш млади, док талентовани млади нараштаји шахиста углавном имају потцењене рејтинге. Остаје нејасно шта им уопште значе рејтинг поени, кад од њих никакву славу не могу добити. Квалитет потеза одиграних на шаховској плочи је много битнији од рејтинга који је сагласно систему професора Ело-а стечен деценијама уназад и вештачки се одржава небулозним пропозицијама.