Логотип ШШК

Шабачки шаховски клуб

Црни (Богољубов) покушао је да „навуче“ белог (Аљехин) да узме топом тзв. „отровног пешака“ који је стајао на д5, па је скакачем одскочио на б4 двоструко нападајући скакача а успут је отворио свог белопољца који је „чамио“ на пољу б7. Али, Аљехин га је ипак са слашћу „отровног“. Претпостављате ли да је рачунао боље? Покушајте и Ви! Пронађите најбољи потез белог.

Тражено је да пронађете најбољи потез за белог. У питању је потез:

1. Ле4!! (дијаграм бр. 2)

Дијаграм бр. 2

Аљехин коментарише свој потез на следећи начин:

Кључно, као што се може видети из варијанти описаних у наставку. Скрећем пажњу читаоцу на сличност ове партије са другим партијама у овој књизи (као што је моја партија против Штерка у Будимпешти, против Рубинштајна и Гриненфелда у Карлсбаду, и против Селесњева у Пистјану).

Главна карактеристика свих ових партија је неочекиваност напада, који брзо достижу свој циљ и увек су припремљени далеко од тачке на којој су засновани. Сваки пут им претходи мање или више компликован маневар у центру или на даминој страни, усмерен на скретање противничких фигура на главно бојиште. Тек тада се задаје муњевит ударац, који обично подразумева жртве и не оставља противнику никакву шансу за бекство.

Ова понављања напада, сличних по карактеру, у веома различитим партијама су, по мом мишљењу, веома значајна и могу послужити као материјал за процену стила играча, или барем еволуције његовог стила.

Све ове претенциозне етикете које мање или више добронамерни критичари покушавају да дају мом приступу шаху – (посебно након што сам постигао неке успехе) – делују ми шупље.

Једном за свагда изјављујем да се радо одричем части да будем један од оснивача „неоромантичарске“ или „хипермодерне“ школе.
Радо препуштам ту част изумитељима ових помпезних имена, која су више осмишљена да оставе утисак него да служе јединој сврси која је, по мом мишљењу, вредна у нашој уметности – сврси лепоте и истине.

Дакле, Аљехин је запретио матом а Богољубов отклања матну претњу потезом

1. … ф5. Следило је 2. Л:ф5 Т:ф5 3. Тд8+ Д:д8 4. Л:д8 Тц8 (дијаграм бр. 3)

Дијаграм бр. 3

Настала је материјално неравномерна позиција, али бели ипак стоји далеко боље. Аљехинова дама је превише активна.

5. Тд1 Тф7 (дијаграм бр. 4)

Дијаграм бр. 4

6. Дг4

Уместо потеза у тексту (односно у партији), Аљехин је на овом месту могао спровести још једну малу жртвену комбинацију, овог пута актер би био његов ловац:

Дијаграм бр. 5

6. Л:б6!! (дијаграм бр. 5) а:б6 7. Тд8 Т:д8 8. Д:д8+ Тф8 и сада следи поента комбинације:

Дијаграм бр. 6

9. Д:б6 (дијаграм бр. 6) — са узимањем фигуре и свођењем на добијену завршницу — дама против топа и лаке фигуре)

Дијаграм бр. 7

6. … Сд3!? (дијаграм бр. 7) Јер сада Богољубов коректно жртвује скакача, продужавајући агонију за још који потез 10. е: д3 Тд8 11. д:ц4 Тдф8 12. ф4 Те7 13. Кф2 х6 14. Те1 Лц8 15. Дф3 Теф6 16. Дд5 г5 17. Те7 г:ф4 18. г:ф4 и овде је Богољубов предао (дијаграм бр. 8).

Дијаграм бр. 8

Ова дивна партија играна је у Трибергу 1921. године.

Већ четири године
Шабац нема просторије за шаховски клуб
Имате идеју? Подржите нас

About the Author