У шаховском контексту, ортодоксија се односи на класичне принципе отварања и средишњице који наглашавају рано заузимање пешачког центра (д4 и е4 за беле, д5 и е5 за црне).
Та школа препоручује брз развој фигура према центру, рану рокаду и упад у простор противника чврстом пешачком структуром.
Кључни представници ортодоксних приступа били су Морфи, Винтер, Ботвиник и касније Таљ, који су усавршавали технику директног пешачког продора.
Ортодоксна отварања укључују Шпанску и Италијанску партију и уопште отварања са симетричним центрима, где су пешаци у центру темељ стратегије.
Супротно томе, хипермодерна школа критиковала је ова правила. Уместо да сами заузмемо простор, хипермодерни приступ нас упли да провоцирамо његово заузимање од стране противника, а зарад каснијег контрапритиска.
About the Author
2 thoughts on “„Ортодоксија“ у шаху”